2026: Pet regulatornih odluka koje definišu narednu deceniju

Mapiranje ključnih promena u evropskoj hemijskoj regulativi

Organizacija ChemSec (International Chemical Secretariat) je objavila svoju godišnju “Policy Watchlist” – pregled pet najvažnijih regulatornih procesa koji će se odvijati tokom 2026. godine. Za razliku od uobičajenih najava, ove teme nisu administrativne izmene propisa. Svaka predstavlja ključnu odluku koja će odrediti pravac evropske hemijske regulative za narednu deceniju.

Za kompanije koje posluju sa EU tržištem, bilo kroz izvoz, uvoz sirovina ili učešće u lancu snabdevanja, ovo nisu sporedne vesti. Kroz proces harmonizacije, neke od ovih promena postaju deo srpskog regulatornog okvira za 12-24 meseci. Razumevanje ovih procesa omogućava proaktivno planiranje umesto reaktivnog prilagođavanja.

1. REACH revizija: Kada će se konačno objaviti i šta očekivati

Evropska komisija nije objavila predlog za reviziju REACH uredbe tokom 2025. godine, uprkos planovima. Najava objave je sada “negde tokom 2026. godine”.

Šta je odložilo objavu:

Regulatory Scrutiny Board (RSB) dao je negativno mišljenje nakon internih procena uticaja. To je proceduralni mehanizam koji traži dodatno objašnjenje ili dorade predloga kada se procenjuje da analiza uticaja nije adekvatna.

Šta revizija uopšte treba da reši:

REACH uredba je na snazi od 2007. godine. Tokom skoro dve decenije primene, identifikovani su brojni praktični izazovi:

• Proceduralna kompleksnost registracije
• Dužina procesa evaluacije supstanci
• Neusklađenost između različitih delova regulative
• Pitanje nanomaterijala i kompleksnih supstanci
• Troškovi usklađenosti vs. efikasnost zaštite

Revizija treba da balansira ova pitanja između potrebe za zaštitom zdravlja i životne sredine sa jedne strane, i operativne izvodljivosti za industriju sa druge.

Praktične implikacije za kompanije:

Bilo kakva promena REACH-a direktno utiče na:

• Registracione obaveze – ko mora, šta mora, do kada
• Dokumentacione zahteve – koje informacije o supstanci
• Potencijalno nove restrikcije – koje supstance, koje upotrebe
• Troškove usklađivanja – direktni i administrativni

Specifično za Srbiju:

Naš regulatorni sistem se trudi da prati EU standarde, ali sa specifičnim karakteristikama. 

Međutim, važno je razumeti:

Selektivna implementacija: Ne implementiramo sve EU izmene istim intenzitetom ili brzinom. Priroda promena, institucionalna i infrastrukturna spremnost određuju da li će i u kojoj meri određena izmena biti implementirana u Srbiji.

Izvoznici nisu oslobođeni: Čak i ako domaća regulativa ne prati određenu EU promenu, kompanije koje izvoze u EU direktno podležu EU zahtevima. Regulatorno kašnjenje u Srbiji ne oslobađa Vas obaveza prema EU kupcima.

Kako se pripremiti:

• Pratite objavu nacrta predloga (očekuje se tokom 2026)
• Identifikujte koje supstance u Vašem portfoliju bi mogle biti pogođene
• Razgovarajte sa dobavljačima o njihovim planovima
• Ne čekajte finalni tekst – počnite analizu čim izađe nacrt
• Za izvoznike: pratite EU zahteve direktno

2. PFAS restrikcija: ECHA mišljenje do kraja godine

ECHA će objaviti svoje konačno naučno mišljenje o predloženoj PFAS restrikciji do kraja 2026. godine. Nakon toga sledi politički proces u Evropskoj komisiji koji će doneti konačnu odluku.

Šta su PFAS i zašto su tema:

Per- i polifluoroalkil supstance (PFAS) su velika grupa jedinjenja koja sadrže ugljenik-fluor veze. Karakteristike:

• Ekstremna hemijska stabilnost (odatle “forever chemicals”)
• Široka primena u industriji i svakodnevnim proizvodima
• Bioakumulacija i dugotrajno prisustvo u životnoj sredini
• Rastući naučni konsenzus o štetnosti

Centralno pitanje u debati:

Kako strukturirati restrikciju? Postoje dva osnovna pristupa:

Pristup A – Sveobuhvatna restrikcija:

• Zabrana cele grupe PFAS sa ograničenim izuzecima
• Jasnoća za industriju – crno ili belo
• Stimulacija inovacija ka non-PFAS alternativama
• Jednostavnija implementacija

Pristup B – Sektorska restrikcija:

• Različita pravila za različite industrije
• Izuzeci za “kritične primene”
• Postepena zabrana različitim tempom
• Veća fleksibilnost, ali i veća administrativna složenost

ECHA-ino mišljenje će analizirati naučnu osnovu za obe opcije. Politička odluka donosi se kasnije.

Praktične implikacije:

PFAS se koriste u:

• Vodoodbojnim i masnodbojnim tretmanima (tekstil, papir)
• Galvanizaciji i površinskoj obradi metala
• Određenim fluorescentnim polimerima
• Protivpožarnim penama
• Specifičnim industrijskim procesima

Za kompanije:

Identifikujte da li Vaši proizvodi ili procesi uključuju PFAS:

• Provera sa dobavljačima o sastavu sirovina
• Analiza gotovih proizvoda
• Mapiranje alternativa (čak i ako zabrana ne dođe brzo)

Tržišna realnost:

BASF (najveći hemijski proizvođač na svetu) je najavio izlazak iz PFAS do 2028. godine. Ecolab isto. To pokazuje da industrija ne čeka konačnu regulativu – donošenje odluke se dešava sada.

Za izvoznike u EU: Tražnja za non-PFAS alternativama raste ne samo zbog regulative, već i zbog reputacionih razloga i zahteva u lancu snabdevanja.

3. Circular Economy Act: Balansiranje reciklaže i kvaliteta materijala

Usvajanje Circular Economy Act planirano je za kasno 2026. Cilj: kreiranje jedinstvenog tržišta za sekundarne sirovine i povećanje kvaliteta recikliranih materijala.

Osnovna premisa:

Cirkularna ekonomija znači držanje materijala u upotrebi što je duže moguće kroz:

• Dizajn proizvoda za dugotrajnost
• Lakše popravke i održavanje
• Efikasnu reciklažu na kraju životnog veka
• Vraćanje materijala u proizvodni ciklus

Tehnički izazov:

Kada reciklirate materijale, reciklirate sve što je u njima – uključujući i opasne supstance koje su možda bile dodate godinama ranije. Primer:

• Plastika sa bromovanim retardantima plamena
• Tekstil tretiran PFAS-om
• Elektronika sa teškim metalima

Reciklaža sama po sebi ne uništava ove supstance – ona ih vraća u sistem.

Dva moguća scenarija:

Scenario 1 – Kontrolisana cirkularna ekonomija:

• Jasni standardi koji materijali mogu u reciklažu
• Obavezno testiranje sekundarnih sirovina
• Transparentnost o tome šta je u recikliranim materijalima
• Praćenje sastava proizvoda kroz životni ciklus

Scenario 2 – Nekontrolisana cirkularna ekonomija:

• Fokus na kvantitet, ne kvalitet reciklaže
• Opasne supstance kruže kroz sistem neograničeno
• Manje transparentnosti, više rizika

Za industriju:

Circular Economy Act će vrlo verovatno uključivati:

• Zahteve za informacije o sastavu proizvoda
• Standarde za reciklirane materijale
• Moguće ograničenje određenih supstanci u proizvodima namenjenim reciklaži

Važno podsećanje – Digitalni pasoš proizvoda:

Koncept Digitalnog pasoša proizvoda (DPP), koji se već pominje u kontekstu buduće regulative o detergentima (pisao sam o tome pre nekoliko nedelja), predstavlja mehanizam praćenja sastava i istorije proizvoda. Ovaj pristup bi mogao postati širi instrument za implementaciju ciljeva cirkularne ekonomije, omogućavajući transparentnost o tome koje supstance su prisutne u materijalima namenjenim reciklaži.

Kako se pripremiti:

• Dokumentujte šta ulazi u Vaše proizvode (sada, ne kada zahtevi postanu obavezni)
• Razgovarajte sa dobavljačima o sastavu njihovih materijala
• Procenite da li Vaši proizvodi mogu ispuniti buduće standarde za reciklažu

4. Kozmetika omnibus: Usklađivanje sa Chemical Strategy for Sustainability

Finalne pregovore između država članica i Evropskog parlamenta o kozmetičkom omnibusu očekujemo tokom 2026. godine.

Šta je omnibus:

Nije nova regulativa, već proces usklađivanja postojeće Cosmetics Regulation sa širim ciljevima Chemical Strategy for Sustainability (CSS). CSS postavlja ambiciozne ciljeve za smanjenje izloženosti opasnim hemikalijama.

Specifičnost kozmetike:

Kozmetika je sektor gde su proizvodom ljudi direktno izloženi hemikalijama – nanošenje na kožu, lice, usne. Zato je pitanje sastava posebno osetljivo.

Trenutno, kozmetička regulativa ima brojne izuzetke i duže prelazne periode za određene supstance u poređenju sa drugim sektorima.

Ključna pitanja u pregovorima:

• Obim restrikcija – koje supstance, koje koncentracije
• Prelazni periodi – koliko vremena industrija ima da se prilagodi
• Izuzeci – da li i za koje specifične primene

CMR supstance u kozmetici:

Karcinogeni, mutageni, reproduktivni toksini (CMR) su klasa supstanci koja ima najstrožije restrikcije u većini sektora. U kozmetici situacija nije uvek tako jasna.

Omnibus treba da razjasni:

• Da li CMR supstance mogu ostati u kozmetici
• Pod kojim uslovima
• Sa kojim vremenskim okvirima za prestanak upotrebe

Za proizvođače kozmetike:

Ovo je sektor gde je svest potrošača izuzetno visoka. Čak i ako regulativa bude blaža nego što neko očekuje, tržišni pritisak može biti jači.

Potrošači sve više insistiraju na:

• Transparentnosti o sastojcima
• Odsustvu kontroverznih supstanci
• “Clean beauty” formulacijama

Izvoz u EU:

Konačni tekst omnibusa postaće standard za sve koji žele da plasiraju kozmetiku na EU tržište. Bolje biti ispred zahteva nego ih juriti.

5. Tržišni pomaci: BASF i izlazak iz PFAS proizvodnje

BASF, najveći hemijski proizvođač na svetu, najavio je potpuni izlazak iz PFAS proizvodnje do 2028. godine. Slično je najavio i Ecolab. Ovo nisu izolovani događaji – to je indikator šireg trenda.

Zašto je ovo relevantno:

Kada globalni lider donese ovakvu odluku, to pokreće kaskadni efekat kroz lanac snabdevanja:

1. Kompanije dalje u lancu (kupci BASF-ovih PFAS) moraju pronaći alternative
2. Te alternative moraju biti validirane, testirane, industrijalizovane
3. Manje kompanije u lancu moraju pratiti ili ostati bez dobavljača
4. Celi lanci snabdevanja se reorganizuju

I sve to se dešava pre nego što EU Komisija usvoji konačnu PFAS restrikciju.

Šta pokreće ove odluke:

Nije samo anticipacija regulative. Kombinacija faktora:

• Reputacioni rizik – javna percepcija PFAS postaje negativna
• ESG kriterijumi – investitori traže izlazak iz problematičnih supstanci
• Osiguranje odgovornosti – teže osiguranje za PFAS
• Rizik tužbi – rastući broj sudskih postupaka vezanih za PFAS
• Zahtevi kupaca – velike kompanije traže lanac snabdevanja bez PFAS

Poruka:

Tržište se često pomera brže od regulative. Oslanjanje samo na to “šta je trenutno zakonski dozvoljeno” može biti kratkovidna strategija.

Za lanac snabdevanja:

Ako ste deo lanca koji uključuje PFAS:

• Mapiranje gde tačno u Vašim procesima/proizvodima su PFAS
• Razgovor sa dobavljačima o njihovim planovima
• Istraživanje alternativa
• Pilot testiranje non-PFAS rešenja

Ne čekajte da vam kupac ili dobavljač postavi ultimatum. Proaktivno upravljanje ovim promenama daje vam vremena za kvalitetne odluke.

Harmonizacija i regulatorno kašnjenje: Šta ovo znači za Srbiju

Srbija funkcioniše u sistemu koji praktično prati EU regulativu sa određenim vremenskim razmakom. Ovaj “regulatory lag” nije tehnička greška – to je realnost procesa harmonizacije i institucionalne spremnosti.

Selektivna implementacija:

Važno je razumeti da ne implementiramo sve EU izmene istim intenzitetom ili brzinom. Priroda promena, njihova kompleksnost, institucionalni kapaciteti i infrastrukturna spremnost određuju da li će, i u kojoj meri, određena izmena biti implementirana u domaći regulatorni okvir.

Za izvoznike u EU:

Međutim, ovo ne oslobađa izvoznike od obaveza. Svaka od ovih pet promena direktno utiče na uslove izvoza:

• REACH revizija → dokumentacioni zahtevi
• PFAS restrikcija → mogući proizvodi
• Circular Economy Act → transparentnost o sastavu
• Kozmetika omnibus → standardi za kozmetiku
• Tržišni pomaci → zahtevi lanca snabdevanja

EU kupci već sada postavljaju zahteve koji anticipiraju buduću regulativu. “Trenutno dozvoljeno u Srbiji” nije uvek dovoljno za izvoz.

Za lokalne proizvođače:

Čak i bez direktnog izvoza, promene u EU se reflektuju kroz:

• Sirovine – šta je dostupno i po kojoj ceni
• Dobavljači – njihovi novi standardi
• Dokumentacija – što kupci traže
• Domaća regulativa – koja eventualno sledi

Prednost proaktivnog pristupa:

Kompanije koje čekaju da domaća regulativa “stigne” EU često se nađu u situaciji hitnog prilagođavanja. Oni koji prate EU procese rano imaju vreme za:

• Analizu uticaja na njihov specifični portfolio
• Testiranje alternativnih rešenja
• Postepenu tranziciju umesto naglog skoka
• Korišćenje tranzicionog perioda u EU za vlastitu pripremu

Zaključak: Usklađenost kao konkurentska prednost

Pet odluka koje će se donositi tokom 2026. godine nisu samo regulatorne izmene. To su strateške raskrsnice koje određuju pravac industrije za narednu deceniju.

Ključni zaključci:

REACH revizija – Pratite nacrt čim izađe, nemojte čekati finalni tekst

PFAS restrikcija – ECHA mišljenje do kraja godine, ali tržište se već pomera

Circular Economy Act – Transparentnost o sastavu postaje neizbežna

Kozmetika omnibus – Pritisak potrošača može biti jači od regulative

Tržišni pomaci – Lanci snabdevanja se reorganizuju pre nego što regulativa stupi na snagu

Za kompanije koje posluju sa EU:

Regulatorne promene nisu pretnja – to je informacija. Kompanije koje to razumeju kao stratešku informaciju, a ne teret usklađivanja, imaju konkurentsku prednost.

Praćenje ovih procesa nije o tome da li podržavate ili ne podržavate određene regulative. To je o tome da razumete kako se tržište menja i kako da se pozicionirate u skladu sa tim.

2026. je godina strateškog pozicioniranja.

Linkovi:

ChemSec Policy Watchlist 2026: https://chemsec.org/policy-watchlist-the-biggest-news-well-be-following-in-2026/

BLOG: Nova EU regulativa o detergentima i surfaktantima: https://vetren.rs/nova-eu-regulativa-deterdzenti-2026-dpp-zahtevi-za-usaglasavanje/