Novi Pravilnik o CMR materijama: Kompletni vodič kroz izmene iz 2025. godine
Proširenje sa CM na CMR – šta to znači za vašu kompaniju?
Dana 1. novembra 2025. godine stupio je na snagu novi Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju karcinogenim, mutagenim ili reproduktivno toksičnim materijama (“Službeni glasnik RS”, br. 92/2025), koji zamenjuje stari Pravilnik iz 2011. godine (br. 96/11 i 117/17).
Ova izmena nije kozmetička. Nova regulativa donosi fundamentalno proširenje obuhvata koje će direktno uticati na hiljade kompanija širom Srbije – od hemijske industrije i metaloprerađivača, preko auto-servisa i transportnih kompanija, do stolara i proizvodnje plastike.
Dok se većina diskusija fokusira na granične vrednosti izloženosti, najznačajnija promena leži u samom akronimu: umesto CM (karcinogeni i mutageni), pravilnik sada pokriva CMR – dodajući reproduktivno toksične materije u kompletan regulatorni režim.
U ovom članku razmotrićemo sve ključne izmene, praktične implikacije i konkretne korake koje poslodavci moraju preduzeti kako bi bili u skladu sa novim zahtevima.
1. Glavne izmene: Šta je novo u Pravilniku 92/2025?
1.1. Proširenje obuhvata na reproduktivno toksične materije
Stari pravilnik (96/11 i 117/17): Pokrivao je isključivo karcinogene i mutagene materije.
Novi pravilnik (92/2025): Dodaje reproduktivno toksične materije kategorije 1A i 1B prema GHS klasifikaciji.
Prema članu 3. stav 1. tačka 3) novog pravilnika, reproduktivno toksična materija jeste:
- Supstanca ili smeša klasifikovana kao Toksičnost po reprodukciju, kategorija 1A ili 1B
- Reproduktivno toksična materija bez utvrđenog praga – za koju ne postoji bezbedan nivo izloženosti
- Reproduktivno toksična materija sa utvrđenim pragom – za koju postoji bezbedan nivo ispod kojeg nema rizika
Ovo praktično znači da su sada obuhvaćene supstance koje:
- Utiču na polnu funkciju i plodnost odraslih
- Uzrokuju razvojnu toksičnost (uticaj na razvoj ploda)
- Mogu uticati na dojenje ili preko njega
1.2. Novi procesi i izloženosti u Prilogu 1
Prilog 1 pravilnika navodi procese koji se smatraju karcinogenim čak i ako same supstance nisu formalno klasifikovane. Novi pravilnik dodaje tri kritične stavke:
Tačka 5 – Rad koji uključuje izlaganje prašinama tvrdog drveta
Ovo obuhvata:
- Stolarske radionice
- Proizvodnju nameštaja
- Proizvodnju parketa
- Preradu drveta (hrast, jasen, bukva, orah, itd.)
Napomena: Ovo NIJE obična zaštita od prašine. Evidencija o izloženosti prašini tvrdog drveta čuva se 40 godina jer je klasifikovana kao karcinogena.
Tačka 7 – Rad koji uključuje izloženost preko kože mineralnim uljima koja su prethodno korišćena u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem
Ovo obuhvata:
- Auto-mehaničare koji menjaju ulje
- Servisere koji rukuju sa upotrebljenim uljem
- Radnike u reciklažnim centrima
- Zaposlene u preradi industrijskog otpadnog ulja
Tačka 8 – Rad koji uključuje izloženost emisijama izduvnih gasova dizel motora
Ovo obuhvata:
- Vozače teretnih vozila i autobusa
- Viljuškariste u zatvorenim skladištima
- Radnike u garažama i auto-servisima
- Zaposlene u tunelima, rudnicima (gde se koristi dizel oprema)
2. Reproduktivno toksične materije: Šta to znači u praksi?
2.1. Koje supstance spadaju u kategoriju “R”?
Evo najčešćih:
Ftalati (plastifikatori)
- DEHP (di(2-etilheksil)ftalat)
- DBP (dibutil ftalat)
- BBP (benzil butil ftalat)
- Koriste se u PVC proizvodima, gumama, bojama, lepkovima
Bisfenol A (BPA)
- Polikarbonatne plastike
- Epoksi smole
- Termalni papir (računi, fiskalni isečci)
Olovo i jedinjenja olova
- Baterijske industrije
- Metalurgija
- Topione (stabilizatori temperature u tečnim metalima)
- VAŽNO: Olovo je sada i karcinogen i reproduktivno toksična materija
Etilen-glikol etri rastvarači
- 2-metoksietanol
- 2-etoksietanol
- Koriste se u bojama, lacima, štamparskim bojama
Organski rastvarači
- DMF (dimetilformamid)
- NMP (N-metil-2-pirolidon)
- Industrija gume, farmaceutska industrija
PFAS jedinjenja (određeni članovi familije)
- Perfluorooktanska kiselina (PFOA)
- Perfluorooktanski sulfonat (PFOS)
- Protivpožarne pene, nepromočive tkanine, industrijski premazi
2.2. Implikacije za različite industrije
Industrija plastike: Kompanije koje koriste ftalate kao plastifikatore moraju sada da implementiraju kompletan CMR režim – procene rizika, praćenje zdravstvenog stanja, evidenciju izloženosti.
Farmaceutska industrija: Upotreba određenih rastvarača (DMF, NMP) zahteva strog monitoring izloženosti i implementaciju zatvorenih sistema gde god je to moguće.
Auto-industrija i servisi: Rad sa upotrebljenim motornim uljem (tačka 7, Prilog 1) sada zahteva formalni CMR tretman, uključujući procenu dermalne izloženosti.
Građevinarstvo i izolacija: Određeni izolacioni materijali koji sadrže flame retardante sa reproduktivno toksičnim svojstvima.
3. Biološke granične vrednosti – Prilog 4 (NOVO!)
Biološki monitoring:**
Meri se nivo olova u krvi (PbB) metodom apsorpcione spektrometrije ili ekvivalentnom metodom.
KRITIČNO – Postepeno smanjenje BGV:
Faza 1 (do 31. decembra 2028):
- Biološka granična vrednost: 30 μg Pb/100 ml krvi
- Za zaposlene čiji je nivo već bio iznad 30 μg ali ispod 70 μg pre 9. aprila 2026. godine – može nastaviti rad uz redovno praćenje ako se nivo smanjuje ka granici od 30 μg
Faza 2 (od 1. januara 2029):
- Biološka granična vrednost: 15 μg Pb/100 ml krvi (duplo strožije!)
- Za zaposlene čiji je nivo već bio između 15-30 μg pre 9. aprila 2026. – može nastaviti rad uz redovno praćenje ako se nivo smanjuje
POSEBNO ZA ŽENE U REPRODUKTIVNOM PERIODU:
- Preporučena biološka orijentaciona vrednost: 4,5 μg Pb/100 ml krvi
Kada je praćenje obavezno:
- Ako je izloženost olovu u vazduhu > 0,015 mg/m³ (40h nedeljno)
- Ako je kod bilo kog zaposlenog izmeren nivo > 9 μg Pb/100 ml krvi
- Za zaposlene žene u reproduktivnom periodu ako je > 4,5 μg Pb/100 ml
3.2. Praktične implikacije za industriju
Industrija baterija, topionice, proizvodnja akumulatora: Vremena kada je bilo dovoljno držati BGV ispod 70 μg su gotova. Od 2029. godine, granična vrednost pada na 15 μg, što će zahtevati:
- Značajne investicije u zatvorene sisteme
- Poboljšanje ventilacije
- Češće lekarske preglede i monitoring
- Moguću reorganizaciju radnih procesa
Zavarivanje i lemljenje: Ako koristite lemove sa olovom ili varite legure koje sadrže olovo – biološki monitoring postaje obavezan.
4. Obaveze poslodavaca – Šta morate da uradite SADA
4.1. Procena rizika (Član 4)
Poslodavac je dužan da izvrši procenu rizika za sve poslove pri kojima zaposleni jesu ili mogu biti izloženi CMR materijama.
Procena mora da obuhvati:
- Prirodu, stepen i trajanje izloženosti
- Sve načine izloženosti (ne samo inhalaciono – već i dermalno!)
- Identifikaciju zaposlenih koji su izloženi posebnom riziku
- Mere za otklanjanje ili smanjenje rizika
Kada se procena obnavlja:
- Pri svakoj promeni u tehnološkom procesu
- Pri uvođenju novih supstanci/smeša
- Kada se pojave nove opasnosti ili štetnosti
4.2. Hijerarhija mera (Član 5 i 6)
Pravilnik propisuje jasnu hijerarhiju:
1. ZAMENA (prioritet #1)
Poslodavac je dužan da vrši zamenu CMR materije sa supstancom/smešom/procesom koji nisu opasni ili su manje opasni, ukoliko je to tehnički izvodljivo.
2. ZATVORENI SISTEM
Ako zamena nije moguća, CMR materija se mora proizvoditi i koristiti u zatvorenom sistemu, gde god je to tehnički izvodljivo.
3. MINIMIZACIJA IZLOŽENOSTI
Ako zatvoreni sistem nije moguć, izloženost se svodi na tehnički najniži mogući nivo.
4. PREVENTIVNE MERE (Član 6. stav 7)
Uključuju:
- Ograničavanje količine CMR materija na minimum
- Smanjenje broja izloženih zaposlenih
- Lokalna i opšta ventilacija
- Odgovarajući radni postupci
- Kolektivne mere zaštite
- Dodatna lična zaštitna oprema (samo ako ostalo nije dovoljno!)
- Higijenske mere
- Obaveštavanje i obeležavanje opasnih zona
- Planovi za vanredne situacije
4.3. Praćenje zdravstvenog stanja (Član 15)
Prethodni i periodični pregledi:
Za radna mesta sa povećanim rizikom (utvrđena aktom o proceni rizika).
Ciljani lekarski pregledi:
Za radna mesta koja nisu klasifikovana kao “sa povećanim rizikom” ali zaposleni jesu ili mogu biti izloženi CMR materijama.
Biološki monitoring:
Obavezan kada je utvrđena biološka granična vrednost u Prilogu 4 (trenutno: olovo).
VAŽNO: Zdravstvena ustanova može naložiti da se praćenje nastavi i nakon prestanka izloženosti – onoliko dugo koliko smatra potrebnim.
4.4. Evidencija i dokumentacija (Član 16)
AŽURAN SPISAK IZLOŽENIH ZAPOSLENIH mora sadržati:
- Identifikacione podatke zaposlenog
- Radno mesto i poslove koje obavlja
- Prirodu izloženosti (koja CMR materija)
- Stepen izloženosti (ako su podaci dostupni)
Čuvanje evidencije:
- Karcinogeni i mutageni: 40 godina po prestanku izloženosti
- Reproduktivno toksične materije: Minimum 5 godina po prestanku izloženosti
Pre prestanka poslovanja:
- Spisak izloženih zaposlenih → Inspekcija rada
- Zdravstvena evidencija → Zavod/Institut za javno zdravlje
4.5. Obuka i informisanje zaposlenih (Član 12)
Poslodavac je dužan da obezbedi:
- Informacije o rizicima (uključujući sinergetski efekat pušenja)
- Obuku o preventivnim merama
- Instrukcije o nošenju i korišćenju zaštitne opreme
- Obaveštenje o merama u vanrednim situacijama
Obuka se prilagođava:
- Promenama u procesima
- Novim CMR materijama
- Promenjenim okolnostima rada
Za zdravstvene ustanove:
- Periodična obuka za zaposlene izložene CMR materijama
- Posebna obuka ako se uvode novi opasni medicinski proizvodi
5. Najčešće greške i nedoumice
Greška #1: “Čekaćemo da inspekcija objasni šta treba”
Pravilnik je stupio na snagu 1. novembra 2025. Obaveze teku od tog datuma, ne od momenta kada inspekcija dođe na kontrolu. Čekanje može dovesti do:
- Prekršajnih kazni
- Zaustavljanja proizvodnje
- Zdravstvenih rizika za zaposlene
Greška #2: “Mi nemamo hemikalije, za nas ovo ne važi”
Ako vaši zaposleni:
- Voze dizel vozila (dugolinijski transport)
- Obrađuju drvo (prašina tvrdog drveta)
- Menjaju ulje u vozilima (auto-servisi)
- Koriste određene boje, lepkove, rastvarače
…onda svakako spadate pod obuhvat pravilnika, čak i ako ne rukujete sa „klasičnim” hemikalijama.
Greška #3: “Imamo bezbednosne listove, to je dovoljno”
Bezbednosni listovi su početna tačka, ali nisu dovoljni. Potrebno je:
- Proceniti rizik na konkretnom radnom mestu
- Utvrditi stvarnu izloženost (merenja)
- Implementirati hijerarhiju kontrolnih mera
- Voditi evidenciju o izloženim zaposlenima
- Sprovesti praćenje zdravstvenog stanja
Greška #4: “Koristimo male količine, to je zanemarljivo”
Pravilnik ne definiše prag količine ispod koje ne važi. Čak i male količine CMR materija aktiviraju obavezu procene rizika i, ako je rizik utvrđen, i sve ostale obaveze.
6. Akcioni plan: Koraci ka usklađenosti
FAZA 1: IDENTIFIKACIJA (odmah)
Korak 1: Napravite inventar svih supstanci i smeša u upotrebi
Korak 2: Proverite bezbednosne listove – tražite H-fraze za CMR klasifikacije
Korak 3: Identifikujte procese iz Priloga 1 (dizel, tvrdo drvo, upotrebljena ulja)
Korak 4: Mapirajte koja radna mesta i koliko zaposlenih je izloženo
FAZA 2: PROCENA RIZIKA (u najkraćem roku)
Korak 5: Angažujte ovlašćenu organizaciju ili stručno lice za procenu rizika
Korak 6: Izvršite merenja izloženosti gde je potrebno
Korak 7: Dokumentujte prirodu, stepen i trajanje izloženosti za svako radno mesto
Korak 8: Razmorite mogućnosti zamene ili zatvorenog sistema
FAZA 3: IMPLEMENTACIJA MERA (prioritet: visok rizik)
Korak 9: Implementirajte hijerarhiju kontrolnih mera
Korak 10: Obezbedite dodatnu ličnu zaštitnu opremu (ako tehnička rešenja nisu dovoljna)
Korak 11: Uspostavite sisteme za vanredne situacije
Korak 12: Obeležite opasne zone
FAZA 4: PRAĆENJE ZDRAVLJA (prema rezultatima procene)
Korak 13: Ugovorite zdravstvenu ustanovu za medicinu rada
Korak 14: Organizujte prethodne/periodične/ciljane preglede
Korak 15: Uspostavite biološki monitoring (posebno za olovo!)
Korak 16: Vodite individualnu zdravstvenu evidenciju
FAZA 5: DOKUMENTACIJA I EVIDENCIJA
Korak 17: Uspostavite spisak izloženih zaposlenih
Korak 18: Organizujte čuvanje evidencije (40 god za C+M, min. 5 god za R)
Korak 19: Obezbedite pristup spisku za zdravstvenu ustanovu i inspekciju
Korak 20: Redovno ažurirajte dokumentaciju
FAZA 6: OBUKA I KOMUNIKACIJA
Korak 21: Organizujte obuku za sve izložene zaposlene
Korak 22: Obezbedite pisane instrukcije
Korak 23: Informišite zaposlene o rezultatima praćenja
Korak 24: Periodično ponavljajte obuku
7. Posebni slučajevi i izuzeci
Trudnice, porodilje i žene koje doje
Prema Pravilniku o merama za bezbedan i zdrav rad zaposlene žene za vreme trudnoće, porodilje i zaposlene koja doji dete (“Sl. glasnik RS”, br. 102/2016)), zaposlena žena ne sme raditi na radnim mestima sa CMR rizikom:
- Za vreme trudnoće: izloženost C, M ili R materijama
- Dok doji dete: izloženost materijama koje mogu uticati na dojenje
Poslodavac mora:
- Razmotriti privremeni premeštaj na drugo radno mesto
- Ili omogućiti trudničko/porodiljsko odsustvo
Pre prestanka poslovanja
Član 16. stav 3. propisuje da poslodavac mora:
- Evidenciju o izloženosti → Inspekcija rada
- Zdravstvenu evidenciju → Zavod za javno zdravlje
Ovo je kritično jer zaposleni imaju pravo na praćenje zdravstvenog stanja i nakon prestanka radnog odnosa, posebno za karcinogene gde latentni period može biti decenijski.
8. Zaključak i preporuke
Novi Pravilnik o CMR materijama predstavlja značajan korak napred u zaštiti zdravlja zaposlenih u Srbiji. Proširenje obuhvata na reproduktivno toksične materije, uvođenje bioloških graničnih vrednosti i preciznije definicije opasnih procesa postavljaju viši standard bezbednosti i zdravlja na radu.
Za poslodavce, ključne poruke su:
- Akcija je hitna – pravilnik je na snazi od 1. novembra 2025.
- Obuhvat je širi nego što mislite – mnogi procesi i supstance koje niste smatrali problematičnim sada spadaju pod CMR režim.
- Evidencija je kritična – 40 godina za C+M, minimum 5 godina za R materije.
- Biološki monitoring za olovo postaje dramatično strožiji – od 2029. BGV pada na 15 μg Pb/100 ml.
- Procena rizika je osnova svega – bez kvalitetne procene rizika, sve ostale mere su neadekvatne.
Sledeći koraci:
✓ Napravite inventar CMR materija u vašoj kompaniji
✓ Identifikujte izložene zaposlene i procese
✓ Angažujte stručno lice za procenu rizika
✓ Implementirajte hijerarhiju kontrolnih mera
✓ Uspostavite praćenje zdravstvenog stanja
✓ Organizujte obuku zaposlenih
Ako niste sigurni da li vaša kompanija spada pod obuhvat pravilnika ili vam je potrebna pomoč u interpretaciji zahteva i implementaciji mera – to je upravo razlog zašto postoji institut savetnika za hemikalije.
Bezbednost i zdravlje zaposlenih nisu samo pravna obaveza – to je investicija u produktivnost, motivaciju i dugoročnu održivost poslovanja.
Potrebna vam je pomoć u identifikaciji proizvoda i/ili procesa u skladu sa Pravilnikom o CMR materijama? Kontaktirajte nas.
Ovaj blog post ima informativni karakter i ne predstavlja pravni savet. Za specifične situacije konsultujte licenciranog savetnika za hemikalije, lice zaduženo za bezbednost i zdravlje na radu ili pravnika specijalizovanog za oblast zaštite na radu.
Ostanite informisani
Dobijajte blog objave direktno na Vaš mail
