SVHC supstance u artiklima: obaveze prema REACH i Zakonu o hemikalijama

Objavljeno: 14.06.2026. | Procenjena dužina čitanja: ~4-5 minuta

SVHC supstance u artiklima postaju sve češći predmet pažnje u lancima snabdevanja koji uključuju EU kompanije. Srpski dobavljači najrazličitijih proizvoda: ventila, cevi, ventilacionih kanala, zaptivača i sličnih gotovih proizvoda sve češće dobijaju zahteve za deklaracije o sadržaju opasnih supstanci. Iza tih zahteva stoje konkretne pravne obaveze, i na strani kupca i na strani dobavljača.

Artikal nije hemikalija, ali obaveze postoje

Razlika između hemikalije i artikla nije samo terminološka. Hemikalija se stavlja u promet zbog svog hemijskog sastava. Artikal je predmet koji tokom upotrebe ne otpušta supstance u značajnim količinama i čija se funkcija zasniva na obliku, površini ili dizajnu, a ne na hemijskom sastavu.

Upravo ta razlika navodi mnoge kompanije na pogrešan zaključak: “Mi prodajemo gotove proizvode, ne hemikalije, pa se nas REACH ne tiče.” Zaključak je pogrešan. REACH član 33 propisuje obaveze informisanja specifično za artikle koji sadrže SVHC supstance u koncentraciji većoj od 0,1% masenog udela.

Šta su SVHC supstance

SVHC (Substances of Very High Concern) su supstance koje izazivaju posebnu zabrinutost zbog svojih opasnih svojstava. Radi se o supstancama sa kancerogenim, mutagenim ili reproduktivno toksičnim svojstvima (CMR kategorija 1A i 1B), o PBT i vPvB supstancama, kao i o supstancama sa endokrinim disruptornim svojstvima i drugim dokazanim ozbiljnim efektima.

ECHA održava listu kandidata (Candidate List), koja se ažurira dva puta godišnje. Na njoj se danas nalazi više od 240 supstanci. Supstance sa ove liste mogu biti uvrštene na listu za autorizaciju (Annex XIV), ali obaveze iz člana 33 važe već od trenutka kada supstanca uđe na listu kandidata.

REACH član 33: ko mora da obavesti koga

Član 33 REACH uredbe propisuje dve zasebne obaveze.

Prva obaveza tiče se lanca snabdevanja. Svaki isporučilac artikla koji sadrži SVHC supstancu u koncentraciji većoj od 0,1% masenog udela dužan je da primaocu artikla dostavi dovoljno informacija za bezbednu upotrebu. Minimalni zahtev je ime te supstance. Ova obaveza važi bez izuzetka u odnosu na količine.

Druga obaveza tiče se krajnjih korisnika, odnosno potrošača. Na zahtev potrošača, isporučilac je dužan da iste informacije dostavi besplatno i u roku od 45 dana.

Praktično gledano, kada EU kupac šalje zahtev za DoC (Declaration of Conformity) u kome traži potvrdu o odsustvu SVHC supstanci ili informacije o sadržaju, on izvršava pravo koje mu daje upravo član 33.

Srpski pandan: Zakon o hemikalijama, član 27

Srbija je ovu obavezu preuzela kroz Zakon o hemikalijama. Član 27 propisuje da je proizvođač, uvoznik ili distributer proizvoda koji sadrži supstancu kandidata za Listu supstanci koje izazivaju zabrinutost u koncentraciji većoj od 0,1% dužan da svakom distributeru ili daljem korisniku u lancu snabdevanja dostavi informacije dovoljne za bezbednu upotrebu tog proizvoda, a najmanje ime te supstance.

Ista odredba predviđa i obavezu prema potrošačima: na zahtev, informacije se dostavljaju besplatno. Lista supstanci iz ovog člana objavljuje se u Službenom glasniku Republike Srbije.

Struktura obaveze je ista kao u REACH-u. 

REACH član 35: pravo radnika na informacije

Pored obaveza prema kupcima u lancu snabdevanja, REACH član 35 uvodi posebno pravo za radnike. Radnici i njihovi predstavnici imaju pravo pristupa informacijama o supstancama sadržanim u artiklima sa kojima rade, ako te supstance ispunjavaju kriterijume iz člana 59. stavka 1. uredbe, dakle ako se nalaze na listi kandidata.

Ova odredba nema direktan pandan u srpskom Zakonu o hemikalijama. U srpskom pravnom okviru, informisanje radnika o opasnim supstancama uređeno je propisima o bezbednosti i zdravlju na radu.

Razmena informacija u celom lancu: čl. 28 i 29 Zakona o hemikalijama

Srpski Zakon o hemikalijama u čl. 28 i 29 postavlja širi okvir za upravljanje informacijama o hemikalijama. Član 28 obavezuje lica koja koriste opasne hemikalije da njima rukuju na bezbedan način, u skladu sa informacijama iz bezbednosnog lista i drugim dostupnim informacijama. Član 29 propisuje obavezu razmene novih saznanja o opasnim svojstvima hemikalije između svih učesnika u lancu snabdevanja: proizvođača, uvoznika, distributera i dalje korisnike.

Ove odredbe čine da informacija ne teče samo niz lanac prema kupcu, već i uzlazno prema dobavljaču, kada se pojave nova saznanja o rizicima.

Obaveze srpskih kompanija koje izvoze u EU

Ako isporučujete artikle EU kupcima, obaveze iz REACH člana 33 važe za vaše kupce u EU. Oni su dužni da prenesu informacije dalje u lancu. Zbog toga zahtevaju od Vas dokumentaciju koja im to omogućava.

Odsustvo informacije nije neutralno. Ako EU kupac ne može da potvrdi odsustvo ili sadržaj SVHC supstanci, on sam preuzima rizik neusaglašenosti. Takav dobavljač postaje rizičan partner.

U praksi, dobavljač koji redovno i proaktivno dostavlja SVHC deklaracije uz isporuku artikala smanjuje administrativni teret kupca i gradi prednost u lancu snabdevanja.

Kako se proverava prisustvo SVHC supstanci u artiklima

Polazna tačka je uvek Candidate List na ECHA sajtu. Lista se ažurira dva puta godišnje i besplatno je dostupna. Za svaku supstancu na listi navedeni su naziv, CAS broj, EC broj i razlog uvrštavanja.

Provera zahteva uvid u sastav materijala od kojih je artikal izrađen. Dobavljači sirovina i poluproizvoda dužni su da dostave iste informacije prema članu 33, što znači da se obaveza informisanja lančano prenosi kroz ceo lanac snabdevanja.

Za složenije proizvode, provera sastava može zahtevati testiranje ili odgovarajuće tehničke deklaracije od strane dobavljača komponenti.

Informacije o SVHC supstancama tokom životnog ciklusa artikla

Informacija generisana na osnovu člana 33 ne prestaje da bude relevantna prenosom artikla na kupca. Ona prati artikal kroz ceo njegov životni ciklus i na kraju tog ciklusa direktno određuje kako se sa artiklom može postupati: da li je reciklaža moguća, pod kojim uslovima i koji tretman otpada dolazi u obzir.

REACH član 33 je polazna tačka te informacije, bez koje upravljanje artiklom na kraju životnog veka nije moguće sprovesti na ispravan način.

Često postavljana pitanja

Važi li obaveza iz REACH člana 33 za sve artikle bez obzira na količinu? Obaveza prema primaocu u lancu snabdevanja važi bez obzira na količinu isporučenog artikla. Jedini prag koji se primenjuje je koncentracija supstance u artiklu, koja mora biti veća od 0,1% masenog udela.

Da li se 0,1% prag odnosi na ceo artikal ili na svaki sastavni deo posebno? Prag od 0,1% računa se u odnosu na ceo artikal koji se isporučuje kao jedna jedinica. Ako artikal sadrži više komponenti, ali se isporučuje kao jedna celina, prag se računa za taj artikal kao celinu. Složeni artikli koji se isporučuju odvojeno tretiraju se zasebno.

Što se dešava kada SVHC supstanca bude dodata na listu kandidata? Obaveza informisanja nastaje odmah kada supstanca bude uvrštena na Candidate List, bez prelaznog perioda. Isporučioci artikala koji sadrže tu supstancu moraju biti u mogućnosti da odgovore na zahteve kupaca od dana objave.

Ko u Srbiji objavljuje listu supstanci koje izazivaju zabrinutost? Prema članu 27 Zakona o hemikalijama, listu objavljuje ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine u Službenom glasniku Republike Srbije.

Da li REACH obaveze iz člana 33 važe za srpske izvoznike direktno? REACH se primenjuje na kompanije koje stavljaju artikle na tržište EU. Srpski izvoznik koji isporučuje artikle direktno EU kupcu u praksi mora biti usaglašen jer EU kupac ima obavezu dalje u lancu i tu obavezu ne može ispuniti bez informacija od dobavljača.