Radni nacrt novog Zakona o hemikalijama: utisci sa okruglog stola u PKS-u

Objavljeno: 28.06.2026. | Procenjena dužina čitanja: ~4-5 minuta

U ponedeljak, 22. juna 2026. godine, Privredna komora Srbije ugostila je okrugli sto o radnom nacrtu novog Zakona o hemikalijama. Ministarstvo zaštite životne sredine predstavilo je pravce u kojima ide novi zakon o hemikalijama. U sali je bilo oko 50 učesnika iz privrede, strukovnih udruženja i redova savetnika za hemikalije.

Važna napomena: radi se o radnom nacrtu koji još nije završen. Zvanična javna rasprava o predlogu zakona tek predstoji. Okrugli sto u PKS-u bio je prilika za rani dijalog sa zainteresovanim stranama, ne predstavljanje finalnog teksta.

Zašto potpuno novi zakon

Oblast hemikalija u Srbiji trenutno uređuju 38 akata: 3 zakona i 35 podzakonskih akata. Zakon koji je osnova ovog sistema donet je 2009. i menjan poslednji put 2015. Ministarstvo je procenilo da izmene i dopune više nisu dovoljan odgovor. Ide se u izradu potpuno novog zakona.

Razlozi su višestruki. Srbija mora da ispuni benchmark zahteve u okviru pregovaračkih poglavlja 1, 3, 27 i 28. EU regulatorni okvir koji Srbija treba da preuzme značajno se razvio od 2009. Novi propisi o detergentima, Uredba o živi (EU 2017/852) i PIC Uredba (EU 649/2012) zahtevaju zakonski osnov koji trenutno ne postoji. Uz to, digitalizacija administracije nameće potrebu za novim zakonskim okvirom.

Novi zakon imaće znatno širi pojmovnik od postojećeg, sa preko 40 definisanih pojmova. Neke su tehničke korekcije: “stavljanje u promet” prelazi u “stavljanje na tržište” radi usklađivanja sa EU terminologijom. Druge su potpuno nove: UVCB supstance, supstance za ponovnu upotrebu, prodaja na daljinu, digitalno obeležavanje.

Agencija za hemikalije

Jedan od strukturnih predloga je formiranje Agencije za hemikalije kao posebnog regulatornog tela. Ovo je benchmark zahtev iz PG 27. Podrazumeva objedinjavanje inspekcijskog organa i povećanje kapaciteta za sprovođenje regulative. Trenutno Ministarstvo obavlja i normativne i izvršne funkcije. To nije održivo na duži rok, posebno ako se uvede autorizacija SVHC supstanci.

SVHC supstance i nacionalna autorizacija

Ovo je možda najsloženija novina u radnom nacrtu. Srbija bi uspostavila nacionalni sistem odobrenja za supstance koje izazivaju zabrinutost (SKIZ). To je funkcionalni ekvivalent autorizacije iz REACH Aneksa XIV.

Tehnička komisija pri nadležnom organu donosila bi odluke o odobrenjima. Zabrana stavljanja na tržište nastupala bi u nekoliko situacija: kada supstanca uđe na listu i istekne krajnji rok, kada nije dobijeno produženje odobrenja, ili kada nadležni organ donese rešenje o prestanku važenja.

Ideja je jasna. Komplikovanim procedurama i finansijskim troškovima želi se obeshrabriti korišćenje SKIZ supstanci i stimulisati prelazak na alternative. Isti pristup primenjuje EU kroz REACH, uz podršku ECHA-e i razvijene industrijske infrastrukture.

Pitanje koje ostaje otvoreno je kapacitet. Hoće li nova Agencija za hemikalije moći da vodi ovako složene procese? Hoće li srpska industrija imati ljudske i finansijske resurse da u njima učestvuje? Ovo su pitanja za zvaničnu javnu raspravu.

Registar mikroplastike

Novi zakon uvodi registar namerno dodate mikroplastike kao deo integralnog registra hemikalija. Obaveza prijavljivanja obuhvata proizvođače, uvoznike i dalje korisnike mikroplastike. Rok za godišnju prijavu je 31. mart za prethodnu godinu.

Po usvajanju zakona, Ministarstvo mora da izradi prateći pravilnik i prilagodi eIRH portal. Kakav će biti sadržaj prijave, tek ostaje da se vidi, ali EU iskustvo sa IUCLID sistemom daje dobar okvir za pretpostavku.

Uvoz i izvoz: reciklat i UVCB supstance

Radni nacrt uvodi elektronsko izveštavanje o uvozu i izvozu opasnih hemikalija. Za UVCB supstance predviđena je obaveza dostavljanja zahteva nadležnom organu najkasnije 30 dana pre uvoza ili izvoza. Praktičan primer koji je pomenut na okruglom stolu je pepeo, koji kao UVCB supstanca ide u velikim količinama u promet. Pitanje koje ostaje otvoreno je kako će se ova obaveza primenjivati na UVCB supstance koje se uvoze ili izvozu u manjim količinama.

Posebna novina odnosi se na reciklat. Trenutno se reciklirane supstance tretiraju kao otpad do prelaska granice, dok ih uvoznici u EU tretiraju kao supstancu. Novi zakon predviđa mehanizam promene statusa iz otpada u supstancu za ponovnu upotrebu. Osnov je dokumentacija o reciklaži. To bi trebalo da olakša promet ovim materijama.

Savetnik za hemikalije: tema koja je zapalila salu

Nijedna tema nije izazvala toliko reakcija. U sali je sedelo pedesetak ljudi čiji posao ili poslovanje direktno zavisi od toga kako će ovaj segment biti uređen.

Radni nacrt predviđa nekoliko promena. Ispit za sticanje licence polagao bi se u Ministarstvu. Prekogranično pružanje usluga bilo bi moguće pod određenim uslovima, bez obaveze osnivanja sedišta u Srbiji. Kvalifikacije stečene u EU ili državama sa kojima Srbija ima međudržavni sporazum mogle bi se priznati uz potvrdu nadležnog organa. Uvodi se i zakonski osnov za nadzor organizacija koje sprovode obuku savetnika.

Iza ovih tehničkih promena stoji kontekst koji je na okruglom stolu bio izrečen direktno. Predstavnici Ministarstva nisu krili nezadovoljstvo. Ocena predstavnika Ministarstva bila je oštra: od oko 1.600 licenciranih savetnika, a kompetentne savetnike znaju poimence. Pomenuta je hiperprodukcija savetnika i neprihvatljivo nizak nivo pojedinih programa obuke. Kao simptom naveden je kvalitet pitanja koja stižu na informativni pult Ministarstva.

Reakcije u sali bile su podeljene. Deo prisutnih savetnika imao je primedbe na strukturu obuke, usmerenu na polaganje ispita, a ne na osposobljavanje za rad. Okrugli sto se završio otvorenom polemikom između predstavnika Ministarstva i jedne od prisutnih savetnica, upravo na temu odnosa između kvaliteta usluge informativnog pulta i kvaliteta postavljenih pitanja.

Problem koji stoji iza svega ovoga nije nov. Pisao sam o njemu pre skoro godinu dana – Stop žongliranju: zašto kreiranje SDS-ova ne sme biti ‘dodatni zadatak’, u kontekstu savetnika koji istovremeno upravljaju desetinama obaveza. Kompanije koje angažuju savetnike pro forme ispunjavaju zakonsku obavezu na papiru. Kvalitet posla u takvim uslovima teško može biti visok.

Ono što je ostalo neizrečeno: sistem koji je doveo do ovakvog stanja nije nastao sam od sebe. Odsustvo inspekcijskog nadzora, nedovoljan broj inspektora i regulatorni okvir koji nije sprečio hiperprodukciju licenci deo su istog sistema. Ministarstvo koje konstatuje posledice istovremeno je deo uzroka. Novi zakon je prilika da se to promeni. Ali samo ako nova Agencija dobije i kapacitet i mandat da zaista sprovodi propise.

Šta dalje

Radni nacrt koji je predstavljen u PKS-u nije završen dokument. Zvanična javna rasprava tek predstoji. To će biti prava prilika za strukturisane komentare industrije, strukovnih udruženja i stručne javnosti.

Teme koje su otvorene na ovom okruglom stolu zahtevaju ozbiljnu analizu pre nego što završe u finalnom tekstu zakona. Hoće li javna rasprava biti dovoljno duga i otvorena da to omogući, ostaje da se vidi.