Hemikalije i reciklabilnost: zašto informacija o SVHC supstancama mora stići pre otpada

Objavljeno: 17.05.2026. | Procenjena dužina čitanja: ~3 minuta

Reciklažni operater koji prima materijal ne zna automatski šta se u njemu nalazi. Ako prethodni učesnici u lancu snabdevanja nisu preneli informacije o opasnim supstancama, reciklažni centar donosi odluke bez ključnih podataka. Program razvoja cirkularne ekonomije Srbije za period 2026-2030 (Sl. glasnik RS, br. 41/2026) imenuje upravo ovaj problem kao jednu od strukturnih prepreka zatvaranju materijalnih tokova.

Koje supstance su problem

SVHC supstance (Substances of Very High Concern) obuhvataju kategorije utvrđene REACH uredbom (Uredba EZ br. 1907/2006): kancerogene, mutagene i supstance toksične po reprodukciju (CMR kategorije 1A i 1B), supstance koje su perzistentne, bioakumulativne i toksične (PBT), veoma perzistentne i veoma bioakumulativne (vPvB), te supstance sa ekvivalentnim nivoom zabrinutosti, uključujući endokrine ometače.

ECHA vodi Listu kandidata (Candidate List) SVHC supstanci. Na njoj se danas nalazi više od 240 unosa. Svaka supstanca na Listi kandidata podleže obavezi komunikacije prema članu 33 REACH uredbe kada je njena koncentracija u artiklu iznad 0,1% masenog udela.

Obaveza komunikacije prema REACH članu 33

Dobavljač artikla koji sadrži SVHC supstancu u koncentraciji iznad 0,1% masenog udela dužan je da primaocu artikla dostavi, bez naknade, informacije koje omogućavaju bezbednu upotrebu. Minimum koji se mora preneti je naziv supstance. Krajnji potrošač ima pravo da zatraži te iste informacije, a dobavljač ih mora pružiti u roku od 45 dana.

Ova obaveza nije nova. Njen problem je sistemski: ona se odnosi na aktivan prenos informacija u momentu isporuke, ali ne uspostavlja trajni, strukturirani zapis koji prati artikl kroz ceo životni ciklus, uključujući fazu kada postaje otpad. Informacija koja nije prenesena u momentu kupovine praktično nestaje iz lanca.

SCIP baza podataka: odgovor EU na ovaj jaz

Direktiva o otpadu 2008/98/EZ, izmenjena Direktivom 2018/851/EU, uvela je obavezu dostavljanja podataka o SVHC supstancama u artiklima ECHA-i, putem SCIP baze podataka (Substances of Concern In articles as such or in complex objects/Products). Obaveza je stupila na snagu 5. januara 2021.

Svaki dobavljač koji stavlja artikle koji sadrže SVHC supstance na EU tržište mora dostaviti ECHA-i informacije o: identitetu supstance, lokaciji u artiklu i relevantnim informacijama za bezbedno rukovanje. Ovi podaci ostaju dostupni reciklažnim operatorima i organima koji upravljaju otpadom, čak i kada artikl promeni više vlasnika i prođe kroz više zemalja.

Mehanizam je direktan: reciklažni operator prijavljuje artikl ili tok materijala u SCIP bazu i dobija informaciju o prisustvu SVHC supstanci pre nego što donese odluku o procesu obrade.

Situacija u Srbiji

Srbija vodi dve liste usklađene sa REACH sistemom idenfitikacije supstanci koje izazivaju zabrinutost. Lista supstanci kandidata za SKIZ funkcioniše kao ekvivalent SVHC liste kandidata, dok Lista supstanci koje izazivaju zabrinutost (SKIZ lista) odgovara REACH Aneksu XIV. Obe su objavljene u Sl. glasniku RS, br. 83/2023. Supstance unete na SKIZ listu i listu kandidata usklađene su sa unošenjima na odgovarajuće EU liste, što je vidljivo iz preklapanja u identitetima supstanci.

Ekvivalenta SCIP baze podataka u Srbiji nema. Reciklažni sektor u Srbiji danas nema institucionalizovani pristup informacijama o hemijskom sastavu ulaznih materijalnih tokova koji bi bio uporediv sa onim koji imaju EU operatori.

Program CE 2026-2030 prepoznaje ovaj jaz i predviđa izradu priručnika u okviru Mere 3.4 kao parcijalni odgovor. Priručnik nije digitalni registar, ali je korak prema sistematizaciji znanja o problematičnim supstancama u relevantnim tokovima materijala.

Bezbednosni list nije instrument za artikle

Jedna česta konfuzija zaslužuje direktno pojašnjenje. Bezbednosni list (SDS) je instrument za supstance i smeše, ne za artikle. Obaveza izrade SDS-a nastaje za supstancu ili smešu; za artikal nastaje obaveza iz člana 33 REACH uredbe ili, u EU kontekstu, notifikacija u SCIP bazu.

U praksi, SDS i dalje igra ulogu u lancu: dobavljač supstance ili smeše koja ulazi u proces proizvodnje artikla mora imati ispravan SDS, koji sadrži informacije relevantne za bezbedno rukovanje. Ali kada ta supstanca postane deo artikla, SDS ne prati artikl automatski. Prate ga informacije iz člana 33, ako postoji SVHC supstanca iznad praga.

Zašto reciklabilnost zavisi od ovog lanca

Materijal koji sadrži neidentifikovane opasne supstance ne može bezbedno ući u cirkularne tokove. On ili završava u deponiji ili se obrađuje termički, uz gubitak materijalne vrednosti. Ekonomika cirkularne ekonomije počiva na pretpostavci da recikler može identifikovati ulazni materijal i odabrati odgovarajući proces. Bez informacije o hemijskom sastavu, ta pretpostavka pada.

Sledeći tekst u serijalu: Mera 3.4 izbliza, priručnik koji Srbija planira do kraja 2026.