CBAM je prešao u redovnu primenu: Evo šta to znači za srpske proizvođače

Kraj perioda prilagođavanja

Od 1. januara 2026. godine, Carbon Border Adjustment Mechanism (CBAM) – EU mehanizam za prekogranično usklađivanje cene ugljenika prešao je iz tranzicionog perioda u redovnu primenu. Šta se konkretno promenilo i kako ove promene utiču na srpske proizvođače koji izvoze u Evropsku uniju?

Za razliku od tranzicionog perioda (oktobar 2023 – decembar 2025) kada su EU uvoznici morali samo da izveštavaju o ugrađenim emisijama, od 1. januara 2026. postaje obavezno finansijsko poravnanje kroz kupovinu CBAM sertifikata. Ovo nije više samo administrativna obaveza, sada postaje realan trošak koji direktno utiče na konkurentnost proizvoda na EU tržištu.

Šta je CBAM i zašto je uveden?

CBAM je deo EU strategije za smanjenje emisija gasova sa efektom saklene bašte i borbu protiv “curenja ugljenika” (carbon leakage) – situacije kada kompanije premeštaju proizvodnju u zemlje sa blažim ekološkim standardima, ili kada EU proizvode zamenjuju ugljenično intenzivniji proizvodima iz uvoza.

Mehanizam funkcioniše tako što na određene uvozne proizvode primenjuje cenu ugljenika koja odgovara troškovima koje bi EU proizvođači imali u okviru EU sistema za trgovinu emisijama (EU ETS).

Koje proizvode CBAM pokriva?

CBAM se primenjuje na sledeće sektore sa visokim intenzitetom emisija:

• Cement i cement klinker
• Gvožđe i čelik (uključujući polufabrikate i gotove proizvode)
• Aluminijum (primarni i sekundarni)
• Đubriva (amonijak, azotna kiselina, urea, itd…)
• Vodonik
• Električna energija

Važno je napomenuti da komisija planira proširenje obima CBAM-a na dodatnih oko 180 proizvoda od 1. januara 2028, uključujući proizvode od čelika i aluminijuma, mašine i opremu, kao i vozila.

Tranzicioni period (2023-2025): Šta je naučeno?

Tokom tranzicionog perioda (1. oktobar 2023 – 31. decembar 2025), uvoznici su imali obavezu kvartalnog izveštavanja o ugrađenim emisijama, ali bez finansijskih obaveza. Period je služio za prilagođavanje i prikupljanje podataka.

Ključne promene tokom tranzicionog perioda:

• Do 31. decembra 2024: EU metod, ekvivalentni metod ili podrazumevane vrednosti
• Od 1. januara 2025: Samo EU metod za izračunavanje emisija
• Od 1. jula 2025: Obavezno korišćenje stvarnih emisija – podrazumevane vrednosti više nisu dozvoljene

Poslednji kvartalni izveštaj za Q4 2025 mora biti podnet do 31. januara 2026.

Šta se promenilo od 1. januara 2026?

1. Obavezna kupovina CBAM sertifikata

Ključna promena: umesto samo izveštavanja, EU uvoznici sada moraju da:

• Kupuju CBAM sertifikate koji odgovaraju emisijama u uvezenim proizvodima
• Predaju sertifikate nadležnim institucijama na godišnjem nivou
• Plaćaju cenu koja je vezana za prosečnu cenu EU ETS dozvola

Važan datum: Prva predaja CBAM sertifikata desiće se 30. septembra 2027. za robu uvezenu tokom 2026. godine.

2. Kvartalna obaveza držanja sertifikata (od 2027.)

Tokom kalendarske godine, uvoznici moraju da obezbede da na kraju svakog kvartala imaju sertifikate koji pokrivaju najmanje 50% ugrađenih emisija od početka godine. Ova obaveza je smanjena sa prvobitno planiranih 80% kako bi se olakšao pritisak na likvidnost.

3. Status “Authorised CBAM Declarant”

Novi zahtev: samo kompanije sa statusom “Authorised CBAM Declarant” mogu uvoziti CBAM robu u EU od 1. januara 2026.

Rokovi:

• 31. mart 2026. – krajnji rok za podnošenje prijave za ovaj status
• Uvoznici mogu nastaviti da uvoze robu dok čekaju odluku po prijavi
• Projava mora biti podnet pre nego što se prekorači prag od 50 tona

4. Prag: 50 tona godišnje

Važna olakšica: uveden je “de minimis” prag od 50 tona godišnje (po uvozniku). Uvoznici čiji ukupan godišnji uvoz CBAM robe ne prelazi 50 tona oslobođeni su obaveza izveštavanja, prijavljivanje i predavanja sertifikata.

Izuzetak: Prag se NE primenjuje na vodonik i električnu energiju.

5. Produžen rok za godišnju prijavu

Rok za godišnju CBAM prijavui predaju sertifikata pomeren je sa 31. maja na 30. septembar naredne godine, dajući uvoznicima dodatno vreme za verifikaciju podataka i nabavku sertifikata.

6. Prodaja sertifikata počinje februara 2027.

CBAM sertifikati će biti dostupni za kupovinu kroz centralnu EU platformu počev od februara 2027, a pokrivaju emisije iz robe uvezene tokom 2026. godine. Cena sertifikata biće bazirana na prosečnoj vrednosti EU ETS dozvola iz 2026.

7. Dinamika uvođenja: Zašto imamo vremena, ali ne i prostora za čekanje?

Iako će se cena sertifikata bazirati na tržišnoj vrednosti (npr. 60–80 EUR), važno je znati da se od 2026. godine ne plaća pun iznos. CBAM se uvodi postepeno kroz tzv. phase-in period, kako bi se uskladio sa ukidanjem besplatnih kvota unutar EU:

• 2026 – 2028: Plaća se samo mali deo ukupne cene (počeće sa svega 2,5% u 2026. godini, dok u 2028. dolazi do 10%).
• 2029 – 2033: Dolazi do naglog ubrzanja i skoka troškova (već 2029. plaća se 22,5%. dok 2030. čak 48.5%, što ostaje stopa do 2033.).
• 2034: Potpuna primena i plaćanje 100% vrednosti emisija.

Zašto je ovo bitno? Ovaj “prozor” od prve tri godine je prilika za srpske izvoznike da testiraju svoje sisteme monitoringa uz minimalne troškove. Cilj je da do 2029. godine, kada finansijski pritisak na EU uvoznike postane ozbiljan, već imate optimizovan proces i verifikovane podatke koji će vam obezbediti prednost nad konkurencijom.

Ko je pogođen? Perspektiva srpskih proizvođača

Direktno pogođeni sektori

Čelik: Proizvođači čeličnih proizvoda, livnice, konstrukcije, cevi, profili

Aluminijum: Proizvođači profila, legura, prerađivači sekundarnog aluminijuma

Đubriva: Proizvođači amonijaka, azotnih đubriva, derivata

Cement: Proizvođači klinkera i finalnih cement proizvoda

Šta se dešava u lancu snabdevanja?

Scenario: Srpski proizvođač izvozi u EU

• EU kupac (uvoznik) podnosi CBAM prijavu
• Traži verifikovane emisije od srpskog dobavljača
• Bez verifikovanih podataka → podrazumevane vrednosti (2-3x veći troškovi)

Kritična tačka: Nedostatak verifikovanih emisija direktno utiče na troškove EU kupca – a time i na konkurentnost srpskog proizvođača.

Default vrednosti vs. stvarne emisije: Finansijski uticaj

Ovo je možda najvažniji aspekt za razumevanje.

Šta su podrazumevane vrednosti?

Podrazumevane vrednosti su prosečne emisije za određeni proizvod, namerno postavljene VISOKO da stimulišu proizvođače da uspostave praćenje i koriste stvarne (niže) vrednosti.

Primer za čelik:

• Verifikovane emisije (moderan proces): 1.37 t CO2/tona
• Podrazumevane vrednosti (Kina): 3.17 t CO2/tona
• Razlika: više nego duplo!

Za srpskog proizvođača koji izvozi 1.200 tona čelika godišnje, ovo znači:

• Sa podrazumevanim: €266.280 CBAM trošak
• Sa verifikovanim: €115.080 CBAM trošak
• Ušteda za EU kupca: €151.200 godišnje

EU kupac će verovatno:

1. Tražiti da dobavljač snizi cenu
2. Preći na konkurenta sa verifikovanim emisijama
3. Ili prihvatiti veće troškove (malo verovatno)

Ključni datumi 2026-2028

2026

• 31. januar: Poslednji kvartalni izveštaj iz tranzicionog perioda (Q4 2025)
• 31. mart: Rok za prijavu za status ovlašćenog podnosioca prijava
• Tokom godine: Praćenje emisija

2027

• Februar: Početak prodaje CBAM sertifikata (cena iz proseka EU ETS 2026)
• 30. septembar: Prvi godišnji izveštaj + predaja sertifikata za 2026. – PRVO PRAVO PLAĆANJE
• Obaveza držanja sertifikata (min. 50% kvartalnih emisija)

2028

• 1. januar: Proširenje na ~180 dodatnih proizvoda (proizvodi od čelika/aluminijuma, mašine, vozila)
• Do 2034: Potpuno ukidanje besplatnih dozvola, kazna €100/tCO2 za nedostatak sertifikata

Implementacija u Srbiji: Naplata poreza za emisiju stigla i kod nas

Srbija uvela porez na emisiju gasova sa efektom staklene bašte od 1. januara 2026.

Paralelno sa stupanjem na snagu EU CBAM sistema, Srbija je uvela sopstveni “carbon pricing” sistem kroz dva nova zakona objavljena u decembru 2025:

1. Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte

• “Sl. glasnik RS”, br. 109/2025
• Primena: od 1. januara 2026. godine
• “Carbon tax” na domaću proizvodnju

2. Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda

• “Sl. glasnik RS”, br. 109/2025
• Primena: od 1. januara 2026. godine
• Srpski CBAM ekvivalent za uvoz

Ovo je direktan odgovor Srbije na EU CBAM i čini Srbiju jednom od retkih zemalja van EU koje su uvele “carbon pricing” mehanizam pre nego što su postale članice Unije.

Zakon o porezu na emisije (domaća proizvodnja)

Obveznici: Pravna lica i preduzetnici koji poseduju dozvolu za emisiju GHG i obavljaju sledeće delatnosti:

• Proizvodnja veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja
• Proizvodnja cementa
• Proizvodnja sirovog gvožđa, čelika i ferolegura
• Proizvodnja aluminijuma
• Proizvodnja električne energije

Stopa poreza:

• 4 evra po toni CO2eq (dinarska protivvrednost po srednjem kursu NBS)

Poreska osnovica:

• Ukupna emisija MINUS referentna emisija
• Referentna emisija = neizbežne emisije uprkos upotrebi najbolje dostupne tehnologije
• Ovo je ekvivalent EU ETS “free allowances” konceptu

Poreski kredit za EPS (električna energija):

• 20% ulaganja u mere za smanjenje emisija
• Maksimalno do 80% poreske obaveze
• Važi 10 godina

Rokovi:

• Poreska prijava: do 31. maja za prethodnu godinu
• Plaćanje: u roku za podnošenje prijave

Zakon o porezu na uvoz (srpski CBAM)

Obveznici: Uvoznici ugljenično intenzivnih proizvoda u Republiku Srbiju

Obuhvaćeni proizvodi:

• Gvožđe i čelik (identične CN oznake kao EU CBAM)
• Cement
• Đubriva (amonijak, azotna kiselina, urea, itd.)
• Aluminijum

Stopa poreza:

• 4 evra po toni CO2eq

Poreska osnovica: Dva scenarija:

1. Realno nastala količina emisija – potvrđena validatorom, umanjena za referentnu količinu
2. Procenjena količina emisija – default vrednosti (ako nema verifikovanog izvještaja)

KLJUČNO: Poreski kredit za izvoznike Uvoznik ima pravo na poreski kredit u visini “carbon price” plaćenog u zemlji porekla proizvoda!

• Odbitak se priznaje ako postoji dokaz o plaćanju
• Ne može biti veći od srazmernog iznosa srpskog poreza
• Ovo omogućava izbegavanje dvostrukog oporezivanja

Prag:

• Obavezan samo ako uvoz prelazi 5 tona godišnje

Komparativna tabela: EU CBAM vs. Srpski porez

Ključna razlika: Razlika u stopama (4 vs 70 EUR) znači da većinu troška još uvek snosi EU kupac, ali deo novca ostaje u Srbiji.

Šta ovo znači za srpske izvoznike u EU?

POZITIVNA VEST: Odbitak poreza u EU CBAM obračunu!

Srpski proizvođač plaća domaći porez (4 EUR/tona CO2), a EU kupac može da odbije taj iznos iz CBAM obaveze.

Rezultat: Novac od poreza ostaje u Srbiji umesto da ide u EU budžet!

Dodatna prednost: Pošto su srpski proizvođači već u sistemu sa verifikovanim izveštajima za domaći porez na emisiju, lakše im je da dostave vverifikovane emisije EU kupcima (umesto da koriste default vrednosti).

Razlika u stopama: 4 EUR vs. 70 EUR

Zašto ovako velika razlika?

EU stopa (~70 EUR/tona) reflektuje:

• 20 godina funkcionisanja EU ETS sistema
• Tržišnu cenu koja stimuliše investicije u dekarbonizaciju
• Progresivno smanjenje besplatnih dozvola

Srbija počinje sa 4 EUR/tona jer:

• Prvi korak u uspostavljanju carbon pricing-a
• Izbegavanje previsokog inicijalnog opterećenja industrije
• Vreme za prilagođavanje i investicije u nove tehnologije
• Postepeni rast se očekuje u narednim godinama

Praktične implikacije za proizvođače

1. Dva povezana sistema

Srpski izvoznik u EU sada ima:

• Domaću obavezu: Srpska taksa na ugljenik (4 EUR/tona) – rok 31. maj
• Indirektnu obavezu: EU kupac traži verifikovane emisije za CBAM

ALI, sistemi su povezani:

• Verifikovani izveštaji za srpski sistem = osnova za EU CBAM podatke
• Jedan monitoring sistem može da pokrije oba zahteva
• Poreski kredit omogućava odbitak takse plaćene u Srbiji

2. Referentne emisije snižavaju osnovicu

Za razliku od EU gde se besplatne dozvole postepeno ukidaju, srpski sistem ima trajni odbitak referentnih emisija – plaća se samo na emisije iznad nivoa najbolje dostupne tehnologije.

3. Prednost za spremne proizvođače

Ko uspostavi monitoring sistem sada:

• Izbegava podrazumevane vrednosti (duplo veće troškove)
• Lakše dobija verifikovane emisije za EU kupce
• Spreman je za buduće povećanje stopa

4. EPS ima poseban status

Proizvođači električne energije plaćaju pun iznos emisija ALI imaju poreski kredit 20% investicija u smanjenje emisija (maksimalno 80% obaveze, važi 10 godina).

Buduća perspektiva

2026-2028: Privikavanje na sistem, prva plaćanja, učenje iz prakse

2028-2030: Verovatno povećanje stope poreza (sa 4 EUR ka višim nivoima), harmonizacija metodologija sa EU

2030+: Moguća integracija sa EU ETS sistemom ako Srbija postane član EU, jedan sistem za domaće i EU tržište

Za sada: Srpski proizvođači plaćaju taksu na ugljenik od 1. januara 2026, a taj iznos se može odbiti u EU CBAM obračunu njihovih kupaca.

Akcioni koraci za srpske proizvođače

1. Procena izloženosti (odmah)

• Identifikujte CN kodove vaših proizvoda i proverite CBAM kategorije
• Kvantifikujte godišnji izvoz u EU (prag 50 tona po kupcu)
• Kontaktirajte EU kupce: status podnosioca prijava, rokovi, format podataka, verifikator

Ključno pitanje: Da li neki vaši kupci uvoze više od 50 tona godišnje?

2. Gap analiza

Procenite:

• Da li pratite CO2 emisije u proizvodnji?
• Sistem za monitoring energije i goriva?
• Podaci o kupovanoj električnoj energiji?
• Razumevanje CBAM metodologije za vaš sektor?

Identifikujte: Šta nedostaje, ko u kompaniji odgovara za usklađenost?

3. Uspostavljanje praćenja

Tehnički zahtevi:

• Praćenje direktnih emisija (gorivo, procesi)
• Praćenje indirektnih emisija (kupljena energija)
• Dokumentovanje proizvodnih količina
• Standard: EU ETS Monitoring & Reporting Regulation (MRR)

4. Verifikacija podataka

CBAM zahteva verifikaciju od akreditovanog verifikatora (SGS, Bureau Veritas, TÜV).

Bez verifikacije = podrazumevane vrednosti = dupli trošak!

5. Razmena podataka sa kupcima

• CBAM Communication Templates (standardizovani format EU komisije)
• Dokumentacija: verifikovani izveštaj, mišljenje verifikatora, pratećih dokumenata
• Dogovorite realne rokove (verifikacija traje nekoliko nedelja)

6. Kontinuirano praćenje

• Redovno ažuriranje podataka o emisijama
• Praćenje izmena u CBAM regulativi
• Optimizacija procesa za smanjenje emisija (konkurentska prednost)
• Ne čekajte kraj godine – pripremajte podatke kontinuirano

Cena ugljenika u Srbiji: Poreski kredit za izvoznike

Jedan od ključnih aspekata CBAM mehanizma je mogućnost odbitka cene ugljenika plaćene u zemlji porekla.

Situacija od 1. januara 2026:

Srbija IMA sistem naplate za ugljenik kroz Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte (109/2025):

• Stopa: 4 evra/tona CO2eq
• Obveznici: operateri postrojenja koji proizvode CBAM proizvode

Šta to znači za srpske izvoznike:

Srpski proizvođač koji plati domaću taksu na ugljenik (4 EUR/tona CO2eq) može taj iznos da odbije kada njegov EU kupac izračunava CBAM obavezu.

Mehanizam odbitka:

Prema članu 12. srpskog Zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda:

• Uvoznik u Srbiju može da odbije cenu ugljenika plaćenu u zemlji porekla
• Reciprocitet: Isti princip važi i za izvoz iz Srbije u EU
• EU CBAM regulativa predviđa odbitak cene ugljenika iz trećih zemalja

Finansijski benefit:

Umesto da celokupan CBAM trošak odlazi u EU budžet, deo novca ostaje u Srbiji:

• Za srpsku ekonomiju: novac od takse ostaje kod nas, može se koristiti za energetsku tranziciju
• Za proizvođača: nema dodatnog opterećenja (kupac plaća istu ukupnu sumu kao i bez srpske takse)
• Za konkurentnost: bolja pozicija jer ima verifikovane emisije

Problem: Razlika u stopama (4 EUR vs. 70 EUR)

Iako se srpska taksa može odbiti, razlika je velika:

• Srpski proizvođač plati: 4 EUR/tona CO2
• EU kupac još uvek mora da plati: 66 EUR/tona CO2
• Ukupno opterećenje za lanac snabdevanja: 70 EUR/tona

Da je srpska stopa jednaka EU stopama (70 EUR/tona), ceo iznos bi ostao u Srbiji.

Zašto Srbija nije odabrala istu stopu kao EU?

• Postepeno uvođenje – izbegavanje prevelikog inicijalnog šoka
• Prilagođavanje – vreme za investicije u nove tehnologije
• Politička realnost – lakše progurati nižu stopu kroz parlament
• Progresivno povećanje – stopa će verovatno rasti u narednim godinama

Očekuje se da Srbija postepeno povećava stopu kako bi maksimizovala novac koji ostaje u zemlji i harmonizovala se sa EU sistemom.

Zaključak

CBAM je prešao u realnu poslovnu obavezu. Za srpske proizvođače: dva sistema od 1. januara 2026:

1. EU CBAM – obaveza EU kupaca (indirektno utiče na dobavljače)
2. Srpska taksa – direktna obaveza (4 EUR/tona, raste ka EU nivoima)

Ključno:

• Poreski kredit – domaća taksa se odbija, novac ostaje u Srbiji
• Verifikovane emisije = 2-3x niže troškove
• Jedan monitoring sistem pokriva oba zahteva
• CBAM se proširuje 2028+ – rano prilagođavanje = prednost

Ovo više nije samo usklađenost – to je strateška odluka koja utiče na vašu poziciju na EU tržištu i konkurentnost u narednoj deceniji.

Potrebna vam je pomoć?

Vetren Chemical Management Solutions pruža podršku srpskim proizvođačima u CBAM usklađivanju:

✅ Gap analiza i regulatory advisory
✅ Uspostavljanje praćenja emisija
✅ Koordinacija sa verifikatorima
✅ Obuka i konsalting